ljubav navika panika

Mozda dok ove reci bacam na papir, verujem postoji.. U jednom trenutku zivota dodes I shvatis sve , osetis se bezlicnim ali toliko licnim da se ne mozes odvojiti od sebe ma koliko to zeleo. Rec koja je zapisana ona ostaje, rec koja je izgovorena ona lebdi I neko ce je uhvatiti I preneti dalje, ali kad, e mozad bas u ovom trenutku. Odista ne znam, ali spoznajem misteriju reci koje lebde. Pustiti u etar glas u vidu svog licnog dozivljaja, preneti svoju emociju kroz glas I pustiti je u etar ,savrsenstvo samo ljudskoj jedinki poznato. Pitala sam se I pitam se, kako osecam neciji glas iako je mnogo kilometara daleko, a necujem ga, a osecam .. postoji. Svaki misic u meni sazima se I oseca osete koje dolaze kroz prirodno okruzenje.Priroda, neposredan je veznik osecanaj I oseta.Ona prenosi sve, tako je blizu , na dohvat ruke tako je jednostavno. Vrhunac jednostavnosti postojanja. Sum vetra, glas ptice, jacina svetlosti, boje ,valeri boja koje se stapaju u kolorit prostranstva – oseti emocija. Moje telo, moj um oseca znakove , neposredno Ih prenosi kroz sebe na druge.Protok kruzenja materije u prirodi. Mozda je to jednostavnije opisati kroz energiju postojanja zivota – voda se sa kopnom stapa I zivi zivot sa zivim bicima.Energija koja se akumulira odlazi u nebesko prostranstvo gde se stapa u ogromne belo-sive mase, koje se u vidu vazdusno-vodene mase opet vraca na vodeno-zemljane povrsine.Tako u krug, beskonacno.Da ocigledan je taj krug, ali taj krug u potpunosti nikad nije isti.Krugovi su uvek razliciti ,istog su oblika ali ne istog smisla I nacina reprodukovanja. Oni su savrsenstvo beskonacnog postojanja, smisao smisla bivanja.